Udarac
Mislim da je krajnje vreme da se suočimo sa situacijom kakva ona jeste i da pogledamo istini u oči.
U poslednje vreme čitajući novinske članke i naslove shvatam da se narod u ovoj državi pretvorio u jednu homogenu i buđavu masu, odnosno kašu. Narod ovde bez mozga ide kao ovce na klanje. Oprostite čuje se blejanje.
Kao neki posmatrač sa strane, ne mogu da poverujem da je tako. Prošla nedelja je počela sa neuspešnom, odnosno oprostite, uspešno izvedenom "Paradom" ponosa. Paradirali su svi, učesnici, policajci, ministri, popovi, huligani, samo običan narod nije paradirao.
Raja paradira tiho, ustvari više onako u sebi i za sebe, jer i da vrišti niko je ne bi čuo. Raja je paradu započela ove nedelje sa novim poskupljenjima hleba, mleka, vode, struje, grejanja. I paradira tiho i jeca. Jel' koga briga za poskupljenja, kada se na RTS1 gde je poskupela pretplata na grdnih 500 dinara, prikazuje serija pod nazivom "Selo gori, a baba se češlja".
I dok nam drugi češljaju džepove mi mirno sedimo i mirišemo Velikog brata, Farmu, ali ne Orvelovog "Velikog brata" i ne Orvelovu "Farmu", nego julovsku na RTV Pink. Kako smo glupavi i kratkovidi.
A sve je počelo jednog lepog dana pre 20 godina.
Zasmetalo nam da putujemo, pa nam zasmetalo što pored nas neko kaže kruh a ne hleb, a mi nećemo tako, pa nećemo. Pa se našim komšijama nije dopalo to što mi ne kažemo lješnjak, nego lešnik. I tako sasvim glupe i sitne stvari. Onda se to pretvorilo u nešto malo krupnije.
Pa se malo zapuckalo, pa se malo ratovalo, a puno se kraduckalo.... http://www.dadavujasinovic.com/DadaPise.htm
Vepar Gedža nas je stalno ohrabrivao da smo najbolji, najvredniji, nebeski narod.
Niko nam nije bio ravan, a sravnili su nas. 10 godina je ovom zemljom vladao mrak.
E onda su došli divlji i oterali pitome. "Plava riba, kljukana dinastija."
Neprijatelj nikad ne spava.
Mi očekivali promene, a dobili ... Pa dobili smo promene, trule privatizacije, kompromise, rokade, političare, konsultante stručnjake, eksperte... dobili smo promene, a para nema. Pare nisu problem, para nema.
I dok na Prvoj srpskoj tv leti 1001 noć, mi sedimo mirno i mirišemo cveće.
Alooooo! Dokle više. Prolajaćemo.
